Уз појам "куцање по столу у blackjacku" иде кратак преглед навика. Уз сваку руку blackjacka иду понуде и навике које нису део основних правила: осигурање, споредне опкладе, џекпот, знаци руком и напојница. Поједине само улепшају вече, а друге видно поскупљују игру. Ко их разликује на време, зна шта има смисла прихватити, а шта слободно прескочити. Разлика се осети тек после дужег низа руку.
Осигурање у blackjacku стиже као понуда када дилер покаже аса: играч ставља пола улога и осваја два напрема један ако дилер има blackjack у руци. Звучи као заштита, а заправо је засебна опклада са слабим изгледима, па је већина играча прескаче. Споредне опкладе у blackjacku, на пример на пар у прве две карте, исплаћују више, али имају већу предност куће од основне игре. Џекпот у blackjacku је прогресивна споредна опклада, уз велики фонд и веома ретким добитком.
Бонтон за blackjack столом је прост: руке далеко од улога након дељења, жетони се не дирају док траје рунда, а одлуке се показују руком. Куцање по столу у blackjacku показује да играч тражи још једну карту, а покрет шаком преко карата да стаје. Знакови постоје због камера, како би сваки потез остао видљив. Напојница дилеру у blackjacku није дужност; где је обичај, оставља се жетоном после добитка или се игра као мали улог у име дилера.
Није. Где је то обичај, даје се жетоном после добитка или се ставља као мали улог у име дилера.
Прогресивна споредна опклада са великим фондом који расте, али добитак на њој стиже веома ретко, па је то пре ретка награда него план.
Куцање тражи још једну карту, а покрет дланом изнад карата значи да играч стаје; знаци постоје због камера, да свака одлука буде видљива.
Према најмањем улогу који стаје у буџет, а не према живости сале; границе улога за свако поље исписане су на столу.