Уз појам "blackjack за два играча" иде кратак преглед навика. Уз сваку руку blackjacka стоје понуде и навике изван основних правила: осигурање, споредне опкладе, џекпот, знаци руком и напојница. Поједине само улепшају вече, а неке приметно поскупљују игру. Ко их разликује, зна шта вреди прихватити, а шта мирно прескочити. Разлика се осети тек након много руку.
Осигурање у blackjacku стиже као понуда када дилер покаже аса: играч улаже пола улога и осваја два напрема један ако дилер има blackjack. Делује као заштита, али је у ствари посебна опклада са лошим изгледима, па је већина играча прескаче. Споредне опкладе у blackjacku, на пример на пар у првој подели, исплаћују више, али имају већу предност куће од основне игре. Џекпот у blackjacku је прогресивна споредна опклада, са великим фондом и веома ретким добитком.
Blackjack код куће игра се са обичним шпилом, а место дилера преузима један од играча, најчешће редом. Blackjack за једног играча постоји на екрану, где софтвер дели карте, или као вежба уз шпил и табелу стратегије. Blackjack за два играча игра се као и за казинским столом: сваки играч игра против дилера, а никако међусобно. Код куће вреди унапред договорити правила, како не би било свађе око исплате добитака.
Опкладе попут оне на пар у прве две карте плаћају више од основне игре, али носе и вишу предност куће, па се играју као засебна игра.
Прогресивна споредна опклада са великим фондом који расте, али добитак на њој стиже веома ретко, па је то пре ретка награда него план.
Не: играч улаже пола улога и добија два према један само ако дилер има blackjack, па је то посебна опклада са лошим изгледима.
Док рунда траје, после дељења; улог у пољу испред играча остаје исти, осим код дуплирања и дељења пара.
Према најмањем улогу који стаје у буџет, а не према живости сале; границе улога за свако поље исписане су на столу.