Uz pojam "blackjack za dva igrača" ide kratak pregled navika. Uz svaku ruku blackjacka stoje ponude i navike izvan osnovnih pravila: osiguranje, sporedne opklade, džekpot, znaci rukom i napojnica. Pojedine samo ulepšaju veče, a neke primetno poskupljuju igru. Ko ih razlikuje, zna šta vredi prihvatiti, a šta mirno preskočiti. Razlika se oseti tek nakon mnogo ruku.
Osiguranje u blackjacku stiže kao ponuda kada diler pokaže asa: igrač ulaže pola uloga i osvaja dva naprema jedan ako diler ima blackjack. Deluje kao zaštita, ali je u stvari posebna opklada sa lošim izgledima, pa je većina igrača preskače. Sporedne opklade u blackjacku, na primer na par u prvoj podeli, isplaćuju više, ali imaju veću prednost kuće od osnovne igre. Džekpot u blackjacku je progresivna sporedna opklada, sa velikim fondom i veoma retkim dobitkom.
Blackjack kod kuće igra se sa običnim špilom, a mesto dilera preuzima jedan od igrača, najčešće redom. Blackjack za jednog igrača postoji na ekranu, gde softver deli karte, ili kao vežba uz špil i tabelu strategije. Blackjack za dva igrača igra se kao i za kazinskim stolom: svaki igrač igra protiv dilera, a nikako međusobno. Kod kuće vredi unapred dogovoriti pravila, kako ne bi bilo svađe oko isplate dobitaka.
Opklade poput one na par u prve dve karte plaćaju više od osnovne igre, ali nose i višu prednost kuće, pa se igraju kao zasebna igra.
Progresivna sporedna opklada sa velikim fondom koji raste, ali dobitak na njoj stiže veoma retko, pa je to pre retka nagrada nego plan.
Ne: igrač ulaže pola uloga i dobija dva prema jedan samo ako diler ima blackjack, pa je to posebna opklada sa lošim izgledima.
Dok runda traje, posle deljenja; ulog u polju ispred igrača ostaje isti, osim kod dupliranja i deljenja para.
Prema najmanjem ulogu koji staje u budžet, a ne prema živosti sale; granice uloga za svako polje ispisane su na stolu.