Uz pojam "kucanje po stolu u blackjacku" ide kratak pregled navika. Uz svaku ruku blackjacka idu ponude i navike koje nisu deo osnovnih pravila: osiguranje, sporedne opklade, džekpot, znaci rukom i napojnica. Pojedine samo ulepšaju veče, a druge vidno poskupljuju igru. Ko ih razlikuje na vreme, zna šta ima smisla prihvatiti, a šta slobodno preskočiti. Razlika se oseti tek posle dužeg niza ruku.
Osiguranje u blackjacku stiže kao ponuda kada diler pokaže asa: igrač stavlja pola uloga i osvaja dva naprema jedan ako diler ima blackjack u ruci. Zvuči kao zaštita, a zapravo je zasebna opklada sa slabim izgledima, pa je većina igrača preskače. Sporedne opklade u blackjacku, na primer na par u prve dve karte, isplaćuju više, ali imaju veću prednost kuće od osnovne igre. Džekpot u blackjacku je progresivna sporedna opklada, uz veliki fond i veoma retkim dobitkom.
Bonton za blackjack stolom je prost: ruke daleko od uloga nakon deljenja, žetoni se ne diraju dok traje runda, a odluke se pokazuju rukom. Kucanje po stolu u blackjacku pokazuje da igrač traži još jednu kartu, a pokret šakom preko karata da staje. Znakovi postoje zbog kamera, kako bi svaki potez ostao vidljiv. Napojnica dileru u blackjacku nije dužnost; gde je običaj, ostavlja se žetonom posle dobitka ili se igra kao mali ulog u ime dilera.
Nije. Gde je to običaj, daje se žetonom posle dobitka ili se stavlja kao mali ulog u ime dilera.
Progresivna sporedna opklada sa velikim fondom koji raste, ali dobitak na njoj stiže veoma retko, pa je to pre retka nagrada nego plan.
Kucanje traži još jednu kartu, a pokret dlanom iznad karata znači da igrač staje; znaci postoje zbog kamera, da svaka odluka bude vidljiva.
Prema najmanjem ulogu koji staje u budžet, a ne prema živosti sale; granice uloga za svako polje ispisane su na stolu.