Појам "споредне опкладе у blackjacku" тражи кратак преглед навика. Уз сваку руку blackjacka иду понуде и навике које нису део основних правила: осигурање, споредне опкладе, џекпот, знаци руком и напојница. Поједине само улепшају вече, а друге видно поскупљују игру. Ко их разликује на време, зна шта има смисла прихватити, а шта слободно прескочити. Разлика се осети тек после дужег низа руку.
Осигурање у blackjacku стиже као понуда када дилер покаже аса: играч ставља пола улога и осваја два напрема један ако дилер има blackjack у руци. Звучи као заштита, али је у ствари посебна опклада са слабим изгледима, те је многи играчи прескачу. Споредне опкладе у blackjacku, на пример на пар у првој подели, плаћају више, али носе већу предност куће од основне игре. Џекпот у blackjacku је прогресивна споредна опклада, уз велики фонд и врло ретким добитком.
Улози у blackjacku имају доњу и горњу границу по пољу, исписану на столу. Улог се ставља пре дељења, у поље испред играча, и затим се не дира, осим код дуплирања и дељења пара. За истим столом најчешће има места за пет или седам играча, а поједини казини пуштају и улог иза играча који седи. Паметно је изабрати сто чији најмањи улог одговара буџету, а не најгласнији у сали.
Није. Где је то обичај, даје се жетоном после добитка или се ставља као мали улог у име дилера.
Према најмањем улогу који стаје у буџет, а не према живости сале; границе улога за свако поље исписане су на столу.
Док рунда траје, после дељења; улог у пољу испред играча остаје исти, осим код дуплирања и дељења пара.
Опкладе попут оне на пар у прве две карте плаћају више од основне игре, али носе и вишу предност куће, па се играју као засебна игра.
Са обичним шпилом, а улогу дилера редом преузима неко од играча; правила и исплате вреди договорити унапред да не би било спорова.